Тема овог рада су грчка лаографија и антропологија, њихов међусобни однос, као и проблеми са којима су ове науке суочене у Грчкој. Од свог оснивања у 19. веку, лаографија је имала претежно филолошки карактер.
Током времена теоретска сазнања су продубљивана, али не и њихова примена у пракси.
Појам лаографија – λαογραφία први пут је употребио 1884. године Николаос Политис (1852-1921) који се уједно сматра утемељивачем ове науке у Грчкој. Садржај грчког термина лаографија доста је шири од онога што се подразумева под англосаксонским термином Folklore, иако се често поистовећује са њим, као и са немачким Volkskunde. Реч λαός одговара немачком Volk и енглеском Folk.
Други део речи – графија потиче од глагола γράφω који у овом случају не означава само описивање, већ има шири садржај који подразумева студиозно проучавање истраживаног материјала.