Рад израдио: Зоран Кинђић
Ослањајући се на Свете оце, аутор се упушта у тумачење празника Преображења, свестан да чак и обожене особе нису у стању да у потпуности сагледају
духовну димензију овог празника.
Он указује да је Преображење Господње један од
најзначајнијих догађаја у Христовом овоземљском животу. На Тавору се Господ
преобразио, показавши Петру, Јакову и Јовану своју божанску славу, у мери у којој су они
моглу да је поднесу. Он се притом заправо није променио, већ су се преобразили Његови
ученици, којима су отворене духовне очи, тако да су могли да опазе сјај нетварне
светлости, тј. да делимично сагледају оно што Христос јесте. Појам Таворска
светлост уобличили су теолози не само да би протумачили тајну нестворене светлости
којом је зрачио Господ на Тавору, него и да би описали опитно искуство просветљених и
обожених особа. Тај појам се такође може користити како за нестворену светлост у
рају тако и за ону у есхатолошком Царству небеском. Свест да је човек духовно слеп све
док није у стању да види нестворену светлост, с једне стране треба да обузда оне који
су преамбициозни, који би да буду духовни учитељи, а с друге стране да у нама побуди
ревност за духовнији начин живота, жудњу да се преобразимо.
Овај текст спада у тематске категорије:
