Месеца октобра, двадесет девети дан, по писању архиепископа српског Данила II, 1321. године, преставио се “благочестиви и христољубиви и светородни, моћни и самодржавни са Богом господин краљ Стефан Урош”. Просто именом Милутин пре ступања на српски краљевски престо, а потом од 1282. године званично краљ Стефан Урош (II), како га ословљава и његов близак пријатељ и сарадник, архиеписком Данило II, он је за непуних четрдесет година своје владавине, усмерио српску државу у правцу који ће у предстојечим деценијама означити њен моћан успон.