Рођен је у Пребиловцима. Основну школу завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947.
У току Другог светског рата, Екмечић је изгубио 78 чланова породице у масакру у Пребиловцима. Отац Илија, ујак и други чланови породице су убијени од стране комшија, хрватских усташа који су извршили геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској. Убијени у Пребиловцима су 2015. године унети у именослов Српске православне цркве и канонизовани као Свети мученици пребиловачки.
Рат је провео до 1943. године у Чапљини. Од октобра 1944. до јула 1945. године био је у НОВ. Уписао је општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.
Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.” одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. године.
Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.
Од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.
За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Постао је 16. новембра 1978. године члан Српске академије наука и уметности. Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је био члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.
Изабрана библиографија:
- Историјске и стратешке основе Републике Српске, научни скуп: Република Српска — 15 година опстанка и развоја, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука (26. и 27. јуни 2007).
- Србија између Средње Европе и Европе. — Београд : Политика : БМГ, 1992. — 129 стр. (Библиотека Српско питање).
- Ратни циљеви Србије : 1914-1918. — Београд : Политика : БМГ, 1992. — 229 стр. (Библиотека Српско питање).
- Жива реч Милорада Екмечића; Горњи Милановац : Дечје новине, 1990. — 139 стр.
- Стварање Југославије: 1790-1918. — Београд : Просвета, 1989. — 2 књ. (662; 842 стр.)
- „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526 (1981).
- „Друштво, привреда и социјални немири у Босни и Херцеговини”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 555—603 (1983).
- „Национални покрет у Босни и Херцеговини”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 604—648 (1983).
- Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Српска књижевна задруга (1973).
- 2. издање: Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Просвета (1990).
- 3. издање: Ратни циљеви Србије 1914. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета (2014).
- Историја Југославије са Владимиром Дедијером и Симом Ћирковићем, ” Просвета “, Београд, 1972. (превод: History of Yugoslavia, Њујорк 1974);
- Устанак у Босни: 1875-1878, Сарајево 1960 (II изд. 1973, III. измењено изд. — Београд : Службени лист СРЈ : Балканолошки институт САНУ, 1996. — 428 стр.
- Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата, Сарајево 1965;
- Дуго кретање од орања до клања, Београд 2017;
Збирке студија:
- Огледи из историје, ” Службени лист “, Београд, 1999. pp. 498
- Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, БИГЗ, Београд, 1997. pp. 483.
- Око магазин: Дуго кретање кроз историју професора Екмечића (2016).
- Европа и Срби: Милорад Екмечић. РТС Образовно-научни програм (2016).
- Интервју – Милорад Екмечић – Београд 2010. Јутјуб канал Принцип њуз.
- Милорад Екмечић – Дуго кретање између клања и орања (2015). Јутјуб канал Победник 1985.
