Рођен у Панчеву 1874. Завршио је студије на Великој школи у Београду (историјско-филолошки одсек). Као државни питомац провео је четири године у Бечу, Берлину, Лајпцигу и Прагу. Докторат је положио у Прагу код Лубора Нидерлеа 1906. На катедри етнологије Београдског универзитета 1906. изабран је за доцента, 1919. за ванредног, а 1921. за редовног професора.
Сматра се оснивачем научне етнологије у Срба, и био је први професор који је студентима Универзитета у Београду држао циклус предавања из физичке антропологије, коју је дефинисао као „науку о телесним особинама људског рода, тј. о морфолошким особинама и о свим другим појавама које су у непосредној вези са телесним животом“.
У његовим упутствима за скупљање грађе о народном животу, која су штампана 1911, 1925. и 1938. године, тражио је да се прикажу и морфолошке одлике тела, наталитет и морталитет, итд.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије1922, а за редовног 1933.
Изабрана библиографија:
- Ердељановић, Јован (1926). Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена. Српски етнографски зборник. Београд: Српска краљевска академија.
- Етнолошка грађа и расправе, Српска краљевска академија, Београд 1911.
- Трагови најстаријег словенског слоја у Банату, Нидерлов зборник, Праг 1925.
- О пореклу Буњеваца, Српска краљевска академија, Београд 1930.
- Kоју ћемо културу: само српску или југословенску? Зора, Београд 1938.
- Forschungen über Alter, Organisation und Überlieferungen serbischer Stämme in Montenegro, Herzegovina und in den Nachbargebieten Jugoslawiens, Brill, Leiden 1936.
- Постанак племена Пипери.
- Етничко сродство Бокеља и Црногораца.
- Македонски Срби.
- Кучи.
- Братоножићи.
- Стара Црна Гора.
