Љубиша Рајковић Кожељац (1940-2020)

Рођен Kожељу код Минићева, школовање је завршио на београдском Филолошком факултету на коме је магистрирао („Језик и стил у Деобама Добрице Ћосића“). На Филолошком факултету у Приштини је докторирао 1994. године из народне књижевности са дисертацијом насловљеном „Лирске народне песме југоисточне Србије“, Предавао је српсклохрватски језик у низу основних школа у Србији и Црној Гори, а био је просветни саветник у Међуопштинском просветно-педгошком заводу у Зајечару и лектор на универзитетима у Француској (Бордо и Лил). Др Љубиша Рајковић био је члан Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије. Године 2006. добио је Вукову награду. Први текст објавио је 1954. године у зајечарском листу „Тимок“, а из његовог пера потекла су бројна дела велике вредности. Објавио је на десетине ауторских књига поезије и прозе, међу којима и многе као резултат дугогодишњег сакупљања народног стваралаштва што је крунисао капиталним делом „Речник тимочког говора“.