Пројекат памћење

У оквиру овог пројекта биће осветљени најзначајнији догађаји карактеристични за српски етнички контекст, а пре свега они на које није обраћена пажња у довољној мери. Поред битних датума и догађаја из српске традиције, пажњу желимо да усмеримо и на конкретне датуме из српске историје о којима се или не зна довољно или су систематски потискивани из идеолошких разлога. Самим тим желимо да им вратимо значај и укажемо на неизоставну улогу коју имају у конструисању српског идентитета. Примера ради, управо 2011. године, 5. августа, обележено је 70 година од злочиначког убиства херцеговачких Срба по јамама у селу Пребиловци и околним селима Херцеговине. Овај догађај није до сада имао великог одјека у научној јавности Србије а од изузетног је значаја за српску историју и идентитет. Између осталог, циљ нам је да организујемо истраживања и предавања у вези са сличним догађајима (на пример, поводом годишњице Пребиловачких мученика, како их је Српска православна црква прогласила, а у контексту експедиције вађења костију из јама 1990. и 1991. године и градње цркве – крипте у Пребиловцима), као и тематски зборник радова који обједињује текстове посвећене наведеним збивањима, почев од Јасеновца па све до најновијих злочина. С тим у вези, уједно желимо да скренемо пажњу на догађаје који су уследили у ратним годинама деведесетих (између осталог, примера ради, на свеобухватне напоре и тенденције садашњег становништва Херцеговине да се назив села, кости мученика и сви трагови српског постојања кроз векове на тим просторима униште и избришу из колективног сећања).

Осим претходно наведених тематских целина, овај пројекат ће се такође бавити проучавањем, али и ревитализацијом сеоске и породичне славе, као и другим најважнијим празницима типичним за Србе, а пре свега оним празницима, обредима и обичајима који су у себе укључивали и (ре)сакрализацију простора.

На пример, ритуал крстоноша, одржаван током сеоске славе, који је забележен широм српског етничког простора, занимљив је и специфичан из више разлога. Пре свега, треба знати да је крстоношко-литијски ритуал био један од најзначајнијих српских обредних комплекса пре Другог светског рата, а ово посебно важи за источну Србију.

Рецимо, у појединим културним зонама уочени су изузетно сложени и специфични модели обредног литијског опхода. Резултати ових увида послужили су као основа за новије студије у којима је показано како су крстоношки опходи представљали делове јединственог ритуалног система, који је био од централног значаја за заједнице пре Другог светског рата.

С друге стране, данас је овај ритуал понегде обновљен, али је системски оквир изгубљен, одржавања овог ритуала су махом спорадична и у непосредној су вези са бројем и структуром становника у савременим српским селима, односно са нестанком виталности комплекса веровања везаних за одржавање обреда крстоноша. Наиме, цивилизацијски рез који је означио дефинитивну трансформацију традиционалне народне културе Срба овде је посебно јасно видљив.

Крстоношки ритуал такође је и изванредан полигон за проучавање начина на који се „ум манифестује у култури“. У појединим моделима литијског опхода непосредно уочавамо системски процес усложњавања најједноставнијих могућих облика ка најсложенијим, формално могућим облицима. Ови „најсложенији облици“ су забележени управо у тренутку ишчезавања сећања на њих, односно управо у „последњем тренутку“, чијим пропуштањем би неповратно нестала и одговарајућа традиција.

У појединим студијама скренута је пажња на више специфичних чињеница и контекста који произилазе из проучавања крстоношког феномена. Разматрани обредни комплекс такође је посебно индикативан и када је реч о проучавању митолошких слојева народних религијских схватања источног дела српског етничког простора. Овде подразумевамо превасходно однос претхришћанских и хришћанских схватања, што је такође једно од специфичних обележја крстоношког обредног комплекса.

Системска семантичка основа овог обреда свакако је хришћанска, али су поједини његови мотиви и аспекти изузетно древног порекла, толико да нам омогућавају праћење континуитета у веровањима од најстаријих цивилизација ових простора до данас.

На примеру крстоноша/литија такође сагледавамо и природу феномена мита, као и архетипа. Другим речима, на овом примеру увиђамо динамику односа између живог, самосвојног мита и експлицираног, посматраног мита. Објашњени мит престаје да постоји у правом смислу речи, односно прелази у другу егзистенцијалну димензију, паралелно са трансформацијом друштва које га практикује/сагледава.

Ритуал крстоношког литијског опхода истовремено је и одличан показатељ стања, односно опште виталности српског народа, и са тог становишта би се могао сагледавати у духу дефинисања релације структуре овог етноса некада и данас. Истраживање појава сличног типа је, из наведених разлога, веома потребно и актуелно. Оно представља карактеристичан пример за основне тежње обухваћене наведеним пројектним концептом Истраживање и обележавање важних датума и догађаја – пројекат „Памћење“.