Полазиште за овај рад представљају Вуково сведочење о брачним отмицама у србији његовог времена и формуларни одговор којим су девојке, у случају договорене отмице, признавале да су на њу својевољно пристале. компаративном анализом поменутог текста са историјско-правном архивском грађом и народним песмама у којима се уочавају елементи Вуковог сведочења указује се на то да је добровољна отмица у прошлости била предвиђена обичајним правом и да је имала своје упориште у веровањима митолошко-религијског типа.
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
