Рад израдили: Раде Бановић (писао),
приредили С. Филиповић и З. А. Антонијевић
Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.
Спомен-чесма, у порти Буковичке цркве, подигнута 1927. године у част заточника слободе Првог устанка, сведочи да је на том месту положена заклетва на верност Вожду буне. Да ли је поред осталих сведочења, благослов буковичког проте Атанасија Антонијевића, на Божић 1804. године, који је династија Карађорђевића овековечила спомен плочом, сасвим очигледан доказ, да буна против дахија није припремана и подигнута у Орашцу, већ у Буковику подно Букуље!
Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.
После Пожаревачког мира, део Шумадије је по међудржавном уговору био под заштитом Аустрије. Руско-аустријски уговор из
17812. о подели балканских територија предвидео је кнежинску аутономију, која је 1796. године проширена, с правом избора 12
обор кнезова Београдског пашалука. Условно речено, то је био слободни део територије, па јачају везе са Србима преко Саве и Дунава, пошто је Шумадија тада добила сасвим другачији економски и социјални статус, у коме су дате околности подстакле идеју о повратку сопствене државе.
Један од 3 крста проте Атанасија
Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
