У раду се доказује да Крагујевац, престоница Србије кнеза Милоша Обреновића, није могао бити устројен као Карађорђева престоница у Топили и образлаже да је Крагујевац био у периоду од XV до XIX века турско нахијско средиште, а у време српске средњовековне државе седиште лепеничке жупе.
Илустрација преузете са Википедије
Прво престоно место обновљене Србије била је Топола која је тај статус задобила само на основу тога што је у њој имао кућу и имање Вожд Карађорђе. Пре тога Топола је обично село без икакве административно-управне традиције. Пошто је Србија за време Првог српског устанка устројена као слободна и независна то је и Карађорђе у Тополи саградио двор у оквиру утврђења грађеног по средњовековним узорима.
После принудног одсељавања из Бруснице, Каблара и Шарана војвода Милош Обреновић се после Хаџи-Проданове буне доселио у Горњу Црнућу где су му сељаци саградили кућу брвнару са економским зградама. Када је подигао Други српски устанак Горња Црнућа је постала српско престоно место. После устанка Милош постаје турски кнез над Србима коме је одређено да борави у Београду где је био под сталним надзором и изложен великој опасности да буде убијен. Успео је да оде из Београда у Горњу Црнућу, 1817. године. Одлуком Ђурђевданске скупштине, одржане у манастиру Враћевшници, 23. априла / 6. маја 1818. године, решено је да његово престо место буде Крагујевац који је он већ сам изабрао и где је саградио конак и држао благајну.
Овај текст спада у тематске категорије:
