О еквиваленцији старословенског “јест” и “что” и српског “шта” и “што”

У породици словенских језика српски и старословенски се, поред осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере (прецизније – по себи неодређене области “не-људско”) користе по две речи: српски шта и што. Те упарене јединице препознајемо као речи које категоришу разлику “непосредно доступна /не-људска/ бића” I “доступна или недоступна /физичка не-људска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“, односно, разлику “/физичка не-људска или метафизичка/ бића” I “небиће” (срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чьсо) и чьто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик.