Српска лична имена и феминистички погледи на језик

У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’ – ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система (/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају идеолози или следбеници „родног феминизма”.