Златни накит, откривен јесенас у царској гробници у Шаркамену код Неготина, изложен је прошле недеље у Народном музеју у Београду. У полумрачној галерији, у светлости сопственог сјаја леже прстење, плочице од златног лима, дијадеме, огрлице које су крајем III и почетком IV века красиле бисту царице мајке. Између 305. и 313. године њу је у Шаркамену, уз све почасти, сахранио син Максимин Даја, један од четворице римских царева из доба тетрархије. Бојана Борић-Брешковић, заменик директора Народног музеја, Јевта Јевтовић, директор Народног музеја, Гордан Јањић, из Музеја Крајине у Неготину, и Петар Петровић директор Археолошког института САНУ, нагласили су на отварању да је изложба посвећена недавно преминулом академику Драгославу Срејовићу, археологу светског гласа и руководиоцу истраживања у Шаркамену. Након три године ископавања,на локалитету Врело код Шаркамена, 2.октобра прошле године, откривен је комплет златног накита непроцењиве вредности и начињен знатан научни помак. Потврђена је још једном претпоставка Драгослава Срејовића да је Шаркамен царски комплекс сличан Галеријевој палати у Гамзиграду а не неко војно утврђење.
„То је велики,идејно и архитектонско сложен споменик, који се састоји од десетак грађевина груписаних у неколико засебних целина, које захватају површину од преко десет хектара. Како је реч о споменику дворско-меморијалне архитектуре, примарни значај имали су палата и маузолеј. Као и у Гамзиграду и овде је гробница подигнута на најистакнутијем месту у удолини, са којег доминира околним простором“, пишу Миодраг Томовић и Чедомир Васић у пропратном каталогу изложбе „Врело – Шаркамен, царска палата“.
Фотографија преузета са стране 2 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
