Наша чаршија на малечку столичку седи, а у големо небо гледа. — Раде Јовић је ово лесковачким говором некад песнички изрекао. Но, то са гледањем више није истина. Као што људска врста има ограничење у опажању — јер опажамо само одређен део електромагнетног спектра, а око нас многи невидљиви светови постоје — у сличној су ситуацији и Срби. Један од формативних народа Европе налази се на средокраћи између сопственог слепила и делимичне лоботомије, у ситуацији да не разуме ни ко је, ни шта је, и тек би требало унутрашњим видом опет да прогледа.
Рад израдио: Зоран Стефановић
Овај текст спада у тематске категорије:
