Радови и активности – Археолошка истраживања на простору РБ „Kолубара”

View Categories
Руководилац пројекта: Мирјана Благојевић, археолог саветник.

Рударски басен Kолубара простире се на територији подрињско–колубарског и београдског региона. С обзиром да се овај простор налази на правцу напредовања површинских копова, заједничким ангажовањем Завода за заштиту споменика културе и Рударског басена Kолубара спречава се уништавање културних добара. У периоду од 1990. до 2006. године истражени су локалитети на фронту напредовања површинских копова Тамнава Источно и Западно поље.

Налази са ових локалитета указују да су људи били на овим просторима неколико хиљада година пре нове ере, што се поклапа са Старчевачком (6-ти мил.пре нове ере) и Винчанском (5-ти мил.п.н.е.) културом, као и бакарног доба (4-ти мил.п.н.е.) и бронзаног и гвозденог доба (3-ћи до 1-вог.мил-п.н.е.).

О континуитету насељавања на простору који захвата басен „Колубара” сведоче остаци римских грађевина откривени у атару села Скобаљ. Ради се о добро очуваним темељима виле рустике и остацима капеле „Коју је највероватније саградио власник виле (III–IV век)”, објашњава Мирјана Благојевић, археолог-саветник Републичког завода за заштиту споменика културе.

Такође има трагова присуства посуда са кавкаског и закавкаског подручја што опет указује на развијену трговинску размену поменутих простора, јер је некада Колубара била пловна (приређивач овог текста – З.А.А. је има прилике 70-тих година прошлог века да у дворишту куће Миленка Живановића из Великих Црљена види велико метално сидро висине око 2м, са три куке не мање од 0,5м извађено из Колубаре), а преко Саве и Дунава веза и са Црним морем. Многи артефакти се налазе у лазаревачкој модерној галерији и могу се видети сваког дана са обајшњењима где је шта и када нађено и ком временском периоду припада.

 

За све оне који би желели више да сазнају о овим локалитетима, налазиштима и детаљима нађеног археолошког материјала нека посете ове линкове и скину pdf фајлове РЗзЗС:

 

Фотографија из ауторове архиве.

Овај текст спада у тематске категорије:

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР