На основу најновијих сазнања успостављају се поузданије границе средњовековне жупе Лепенице и на основу тога даје преглед са ближим подацима о утврђеним градовима, варошима, трговима, црквама и манастирима на њеној територији до краја XV века.
Фотографија преузета са Википедије: Marko Stanojević, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons
Северна граница средњовековне жупе Лепенице, или Лепенице обе, представља линија водотокова: Турија, Велики Луг, Кубришница, Јасеница. Источна граница је, нема сумње, Велика Морава. Западна граница је на линији: извориште речице Турије брдо Кљештевица, западно од Орашца – Врбица (Аранђеловац) – венац планине Венчац – Горња Шаторња – планина Рудник (Велики Штурац) – Рамаћки вис – Баре – Вучковица – Честин – врх Липова глава – Бајчетина – Аџине ливаде – Честин. Јужна граница је ишла од Честина, Дуленског Црног врха, планинском вододелницом реке Осанице и Белице: Бајчетина – Велике Пчелице, Сугубина – Црни врх – Багрдан. Када је у питању граница северних области Немањине државе, пре свега Лепенице, видимо да је она била нешто северније од горњег тока реке Јасенице. Исто тако она је ишла западније него што се то мислило, све до врхова Рудника и јужније, све до Честина и Гледићких планина.
Овај текст спада у тематске категорије:
