Ослањајући се на Хегелово схватање фанатизма, аутор покушава да разуме овај феномен. Он указује да за фанатизам није карактеристично само залагање за апстрактно опште и преокретање моралне позиције у властиту супротност, него такође искључивост и претерана страст. Противстављајући фанатизам и индивидуализам, аутор наглашава да се у оба случаја ради о его позицији. За разлику од јаког, екстровертираног индивидуалистичког ега, у случају фанатизма ради се о слабом, инфериорном ја. Уместо лажне алтернативе једностраног фаворизовања појединачног или општег, требало би да појединачно и опште буду дијалектички посредовани. Немогуће је фанатика аргументима убедити у лажност његове позиције. Једини начин да он од ње одустане је да доживи религиозни преобраћај.
Аутор текста: Проф. др Зоран Кинђић
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
