У потрази за појмовним одређењем постмодерне науке, полазимо од Шилеровог става о потреби естетског васпитања. Нагон за игром који по његовом назору образује личност препознајемо у неповратним и иновативним збивањима, чиме обилују савремене теорије. Њихову парадигму представља физика комплексних система коју је развила Бриселска школа термодинамике предвођена Иљом Пригожином. Основни појам ове теорије је временски оператор који превазилази оквире модерне науке засноване на елиминацији времена. Његов значај разрађујемо на космологији и естетици шаха, сматрајући га ритуалном игром која одговара постмодерној парадигми.
Илустрација преузета са стране 10 ауторовог текста.
Рад израдио: Милош Миловановић
Овај текст спада у тематске категорије:
