У раду се сагледава жупски систем земље Рас – Рашка која се поклапа и са територијом која се налази под јурисдикцијом епископије Рас. На основу извора уочава се постојање средњовековних жупа: Рашка, Јелчаница, Пнућа, Људска, Сеница, Јелакци – Горњи Ибар, Брвеник, Звечан, Ибар, Студеница, Јехошаница, Ситница, Лаб и Дршковина. На основу српских и отоманских извора региструју се њихова села, цркве, манастири, рудници, тргови и тврђаве који су постојали до 1459. године.
Средњовековној српској држави Рашка припадају кнежевине Рашка, Дукља, Травунија, Хум и Паганија. Када је у питању Рашка, као српски државни појам у средњем веку, треба разликовати кнежевину Рашку од земље Рашке – Раса, која подразумева територију под јурисдикцијом истоимене епископије, и жупе Рашка у развођу истоимене реке. Велико жупанство Рашка обухвата земље: Рас – Рашка, Моравице, Лим – Дабар, Будимља и Дрина. Од времена Стефана Немање ће у састав кнежевине Рашка ући и Источна земља – Топлица, Расина, Реке и Дубочица, као и Косово и Метохија (Хвосно, Липљан, Призрен).
Овај текст спада у тематске категорије:
