У раду се на основу усмене грађе, разноврсних записа и фрагмената преписке говори о животу и раду Доситеја Обрадовића у Србији Првог српског устанка, као и о његовим непосредним припремама за прелазак у „земљу прародитеља“. У раду се сустичу противуречни елементи Доситејеве карактеризације – његово усхићење природним лепотама Србије и незадовољство устаничким наравима; стварање Доситејевог култа од стране његових поштовалаца и разградња од стране политичких, идеолошких и културолошких неистомишљеника и противника.