Сарадња сокола и Трезвењака

Уочи Првог светског рата „Просвета”, српске земљорадничке задруге, соколи и побратими у Босни и Херцеговини умањивали су штетан утицај механа уверивши широке слојеве становништва о потреби писмености. После ослобођења и уједињења 1918. предратна сарадња сокола са трезвењачким покретима је настављена. После Првог светског рата соколи су сматрали да је дуго ратовање, болести, алкохол, никотин, заразне болести, неуредан начин живота, … потпуно уништио тело и здравље народа.  У редовима Савеза трезвене младежи било је 30.000 чланова у свим крајевима Југославије. Основан пре Првог светског рата Савез је васпитавао омладину у духу уздржљивости од алкохолних пића, и других штетних навика. Циљ Савеза био је стварање карактерних, хуманих, моралних и дружељубивих људи. То је могло да се постигне само унутрашњом дисциплином над самим собом и уздржњивошћу. Успешан рад Савеза почео је 1926. када је трезвењачка акција продрла у све покрајине. Обласна седишта Савеза до 1928. била су у Београду, Љубљани, Крагујевцу, Загребу, Сарајеву, Сплиту, Нишу, Новом Саду, Подгорици и Пожаревцу. У Савез је било учлањено преко 400 трезвењачких омладинских организација.На челу Савеза била је Централна Управа у Београду. Председник Савеза био је познати трезвењачки идеолог др. Милан Костић. Савез је био учлањен у Међународни Студентски Савез против алкохола, са седиштем у Вашингтону.