Аорист је једно од четирју прошлих глаголских времена у нашем језику (за оне који не знају или
нијесу сигурни шта је аорист, то су глаголски облици у примјерах из народних пјесама “сви
јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше” или “сину муња на часне вериге”). Аорист је
у србских народних пјесмах веома заступљено прошло глаголско вријеме, шта више најчешће.
Исто тако је мање-више и с цјелокупном нашом књижевношћу. Слободно се може рећи да се
србска књижевност не може замислити без аориста, који је од прошлих глаголских времена њен
камен темељац.