Чини се да је легенда управо онај фолклорни жанр који се некако најлакше прилагодио, условно речено новонасталим, урбаним условима у којима се фолклор ствара у савременом добу. Данас су широко познате урбане легенде а временом су се почеле стварати дистинкције у погледу њихове класификације по групама или врстама. На тај начин преко интернета и телевизије широко су нам доступне урбане легенде типа тровања храном, коцкарске урбане легенде уско везане за Лас Вегас, урбане легенде о славним личностима (посебно глумцима), легенде о духовима и егзорцизму и сл. У круговима балканских антрополога и фолкориста урбане легенде су постале релативно скоро тема истраживања (већином 80-тих година) а као зачетник и можда први озбиљни истраживач у овој сфери јесте проф. др Иван Kовачевић.
Још једна велика и јако битна категорија у оквиру широке одреднице фолкора која није до сада привукла задовољавајућу пажњу наших истраживача и научника јесте дечији фолкор. Рад који је пред нама јесте допринос савременој урбаној фолклористици у погледу избора теме као и у погледу комбинованих метода анализе урбаних легенди које се могу сврстати у дечији фолклор.
У приградском насељу Доброта у Боки Kоторској, на тзв. Доњем путу, на самој обали мора, налази се велики број палаца, већином порушених разорним земљотресом 1979. год. Неке од тих великих, богаташких кућа су одмах по земљотресу реновиране, а неке су остале напуштене и порушене до данас. Поједини власници су се непосредно након земљотреса одселили, углавном у Хрватску, а неки чак и раније, пре краја седамдесетих година. Негде на граници између области званих Kаменаровићи и Kрива улица, налази се један палац још увек у рушевинама, обрастао у ладолеж, жукву и остало медитеранско растиње.
Фотографија преузета са Википедије: Diego Delso, CC BY-SA 3.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0>, via Wikimedia Commons
Овај текст спада у тематске категорије:
