Завршне операције за ослобођење Србије октобра 1918. године

Под утиском скорог пада Ниша, и на страни централних сила и на страни савезника, дошло се до закључка да је дефинитивно пропао план немачког и аустроугарског командовања о успостављању нове линије фронта на Балкану, јужно од Саве и Дунава. Обе зараћене стране су 10. октобра донеле одговарајуће одлуке о даљим дејствима.

^{Фотографија преузета са корица књиге}

Немачка је већ била препустила балканско ратиште Аустро-Угарској и истовремено понудила преговоре о миру на бази услова које је изнео амерички председник Вилсон. Ову иницијативу су одмах следиле Аустро-Угарска и Турска. Нешто раније, почетком октобра, аустроугарска Врховна команда је приступила образовању нове групе армија у Србији под командом фелдмаршала Кевеша. Под његову команду су стављени немачка 11. армија, армијска група Албанија, војни генерални гувернмани Србије и Црне Горе и трупе Команде Босне, Херцеговине и Далмације. Фелдмаршал Кевеш је стигао у Београд 8. октобра, док је команда групе армија Шолца расформирана. Њему је било наређено да главни отпор пружи на линији Пећ-Митровица-Ниш. Међутим, Кевеш је, одмах по доласку у Београд, схватио да се то наређење може узети само као жеља, јер је ситуација на фронту у Србији била више него очајна. Он је располагао само са половином предвиђених снага, а и те снаге су биле у врло лошем стању. Због тога је Кевеш упоредо са мерама за стабилизацију фронта у Србији предузео и све што је потребно за организовано одступање преко Саве и Дунава. Приоритет је дат извлачењу 4000 вагона залиха хране.