Закон о раздвајању Цркава и државе од 9. децембра 1905. године плод је крупних друштвених промена које су започеле са Великом француском револуцијом. Циљ овог рада је идентификација и анализа кључних момената историјског развоја правних оквира односа државе и Цркве у Француској. Један од њих је и откривање суштинских особености процеса лаицизације, идеје лаицитета и њене нормативно-правне институционализације, односно објашњење настанка и развоја, садржине и начина функционисања “француског модела” стриктне одвојености државе и Цркве. Основу тог модела представља идеја лаицитета и њен особен француски израз-концепт laïcité à la française. Већ више од једног века Француска живи духом сепарације који извире из норми Закона из 1905. године и тај период траје скоро подједнако као и период Конкордата.
Осим тога, у широком раздобљу своје националне историје (између 1789. и 1905. године) Француска је спознала, институционализовала и стекла искуство у примени пет типова организације религијског живота. Међутим, почетак XXI века мења религијску структуру Француске и религијски рељеф европског континента у целини. Та промена превасходно је везаназа појаву муслиманске имиграције. Зато истраживањегенезе Закона из 1905. године треба да се веже, у духу Броделовог (Braudel) схватања историје, за “речитив” сплета прилика који твори историју дугог трајања. Једно од суштинских питања усклађивања лаичке структуре државе и религијске структуре друштва је, како у промењеним друштвено-историјским околностима интерпретирати начело одвојености државе и Цркве? То је темељно питање не само Француске, већ и данашње и будуће Европе. У изналажењу одговора на тако постављено питање огледа се и истраживачко настојање овог рада.
Илустрација преузета са Википедије: Jean-Pierre Houël, Public domain, via Wikimedia Commons
Овај текст спада у тематске категорије:
