Милорад Радевић је радни век провео у Историјском институту. Рођен је 28. децембра 1935. године у метохијском селу Петричу, где су му се родитељи, Вуксан и Савна, између два светска рата доселили из Лијеве Ријеке. У Пећи је завршио основну школу, као и гимназију 1954. године. Исте године уписао је студије историје на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 5. октобра 1958. године, а затим је уписао постдипломске студије. За две године положио је испите на постдипломским студијама и 15. јуна 1960. године стекао звање магистра историје. После одслуженог војног рока, запослио се 1. септембра 1961. у Заводу за прикупљање и обраду докумената о развоју радничког покрета. Већ 5. јула 1962. године примљен је за асистента у Историјском институту.
Препоручујући Савету Историјског института да изаберу Радевића за асистента, референти академик Васа Чубриловић и др Милан Живановић истакли су његову приљежност у раду запажену током студија, интересовање за „новију историју, досадашњи успех и вољу да се даље развија.” Као сарадник Института, Радевић је био у звању асистента, реизабран 1966. године, затим, у звању стручног саветника и стручног сарадника од 1987. до пензионисања 31. августа 2001. године. Преминуо је 6. фебруара 2011. године у Београду.
Илустрација преузета са прве стране ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
