Горње Полимље и околне области су веома мало или нимало истраживани у периоду након Другог светског рата. То се такође односило и на етнолошко-антрополошку димензију културе овог подручја. Најновија истраживања, спроведена након вишедеценијске паузе, непосредно су указала на значај овог простора, у смислу праве лабораторије за истраживање идентитета, односно његовог конституисања, доживљавања и трансформације.
С друге стране, и када је реч о митским аспектима духовне културе, ово подручје такође представља специфичан и посебно инспиративан полигон за истраживање, пре свега када је реч о српско-албанским паралелама, односно релацијама и прожимањима. У овом раду пажња је усмерена управо на идентитет и митске представе као на културне категорије чије се истраживање показало посебно плодоносним са етнолошко-антрополошког становишта односно на одговарајуће квалитативно-илустративно изношење изабране теренске грађе са овог подручја.
Другим речима, непосредна теренска истраживања указала су на особен значај управо наведених проблема, који су – уосталом – међусобно комплементарни и зависни.
Илустрација реузета из ауторове архиве.
Овај текст спада у тематске категорије:
