Ова књига разматра феномен инверзног национализма и његов друштвени корен – неоколонијални карактер српског друштва.
У првом поглављу говори се о 5. октобру као колонијалној контрареволуцији. Није посреди само начин обарања старог режима, већ је реч и о дубоким и негативним друштвеним променама које су уследиле: јавна својина у привреди постала је маргинална, странци су преузели власништво над економијом (готово потпуно у банкарском и трговачком сектору), у привредној политици доминацију преузима увознички лоби, Србија се убрзано дезиндустријализује,
страни фактор постаје кључан и у унутрашњој политици… Ако су 1804, 1815. или 1941. биле године антиколонијалне (антиимперијалистичке) револуције, онда је, фактички, 5. октобар 2000. био датум суштинске колонијалне контрареволуције.
Друго поглавље „Компрадорска буржоазија у (полу)колонији Србији“ почиње описом историјских околности у којима је настао појам компрадора. Затим се објашњава концепт „неформалне империје“ и његов значај за анализу данаших односа доминације и хегемоније у малим и неразвијеним земљама. Представља се и појам „незваничне колоније“ и разматра улога глобалне олигархије и компрадорске класе. Такође се даје преглед како су друштвени научници у Србији користили компардорску концепцију. Из светскосистемске перспективе се објашњава зашто је Кина успела не само да се ослободи компрадорства, већ и да се бори за статус најразијеније привреде света – из чега се извлаче и извесне поуке и за данашњу Србију
Рад написао: Слободан Антонић
Овај текст спада у тематске категорије:
