Предмет чланка је разматрање могућности испуњења критеријума које је Турска себи поставила како би постала макро-регионална сила до 2023. године. Аутор анализира варијабилне делове Давутоглуове једначине моћи и резултате „политике нула проблема са суседима” као кључних предуслова за постизање положаја Турске као једног од полова моћи. Представљање стања развоја војне индустрије, развоја техолошке инфраструктуре и привреде омогућиће аутору да утврди ограниченост напретка и пропаст остварења жељених циљева. Након година успеха у различитим областима водећа АKП партија данас је суочена са унутрашњим и спољним сукобима. Аутор закључује да Турска неће успети да оствари декларисане стратешке циљеве спољне политике садржане у Визији за 2023. годину због низа неуспеха у унутрашњој, спољној и економској политици.
Текст Слободана Јанковића на енглеском језику.
Фотографија из архиве СНЦ
Овај текст спада у тематске категорије:
