У овом раду показујем да је у средњовековном периоду у североисточној Мађарској постојала јака аристократија са елементима везаним за српски идентитет. Можемо рећи да ово потиче из древне симбиозе. Велике племићке породице Марамуреша имају заједнички православни идентитет, повезан са српском црквом и српском аристократијом. То је у супротности са сликом сељачке класе Влаха и показује да је ова миграција Влаха са југа на север вероватно настала доласком племства из Србије у Мађарску, у контексту Стефана Владислава и његовог утицаја на мађарску политику у XIII-XIV веку. Марамуреш је најјачи регион православног племства у Мађарској, па тако у овој студији приказујем елементе широког хронолошког опсега укључујући трагове остатака балканске прошлости, идентитета и веза овог региона и његових елита. Утврђени су социјални и етнички процеси у региону у ширем контексту веза између Србије и Мађарске, те присуства српске православне цркве у региону као цркве елита. Католици Мађарске су прихватили ову црквену независност и интеграцију православне елите. Многе породице су се ородиле са мађарским племством и тако створиле двоструки идентитет у региону. То се види на друштвеним контрастима: с једне стране, православне парохије које су се скрасиле у суживоту са осталим осиромашеним сеоским племством, те с друге стране, мађаризоване гране које су до краја остале у високој аристократији.
Превод са енглеског текста Штефана Старецуа.
Илустрација преузета са стране 24 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
