Феномен протоиндустријализације, у области производње и рада, припада дугом хронолошком периоду тзв. добу алата, које почиње у освит људске историје и траје све до индустријске револуције. Међутим, док је почетак индустријске ере омеђен проналаском и употребом парне машине, о почетку протоиндустријализације не постоји јединствено мишљење, мада се прихвата да врхунац достиже у времену од 16. до 18. века. И поред вишедеценијске дебате, теорија протоиндустрализације и данас оставља низ нерешених питања, па и око значења и зачетака саме протоиндустрије, као и грана производње у којој долази до максималног изражаја. Додатно, сам феномен протоиндустријализације заправо се може сагледати из три угла: кроз развој протоиндустрије, кроз процес протоиндустријализације и кроз теорију о протоиндустријализацији. Узимајући у обзир на првом месту да је протоиндустријализација заправо фаза између аграрне и индустријске економије, односно класичног феудализма и раног капитализма, овом приликом размотрићемо елементе ране протоиндустријализације кроз призму српске средњовековне производње 14. и 15. века, из сва три наведена аспекта, а уз извесна прилагођавања датом историјско-географском развоју саме средњовековне Србије.
Фотографија преузета од: cottonbro studio – Pexels.com
Овај текст спада у тематске категорије:
