Овај прилог има три целине.
У првој целини аутор разматра два теоријска оквира тумачења повратка и ревитализације религије у Србији. Први оквир тиче се религије као јавне установе и подразумева логику међусобног подупирања религијских и нерелигијских фактора а други оквир подразумева логику самосталне, унутрашње религијске обнове која извире из саме сржи религије и цркве као божје установе и индивидуалне духовне потребе верника за побожношћу (терминална вера).
У другој целини аутор износи два различита тумачења података из емпиријске евиденције која је последњих тридесет година створена о везаности људи за религију и цркву у Србији.
У трећој целини се упоређују социо-демографске карактеристике религиозних људи од пре двадесет и пет година са карактеристикама савремених верника.
Илустрација: Рад Наташе Стајић-Царевић
Овај текст спада у тематске категорије:
