У јеленовом kолу – Мотив јелена у српсkој обредној лирици

Првенствени циљ с којим настаје ова студија је да се укаже на значај који је јелен имао у митско-религијским представама Срба, а који не само да није био мали, већ, како ћемо видети, позиционира јелена међу најчешће помињане животиње у српској обредној лирици и то унутар разрађених, сложених и вишеслојних митемских структура. Њихово ишчитавање ће овде бити тек започето, јер циљ који пред себе стављамо није да што дубље уђемо у те текстове, потпуно разјаснимо разнородне мотиве који се у њима налазе, нити да пружимо коначне одговоре у вези с њиховим пореклом и путевима генезе ‒ он је знатно скромнији: показати на основу текстова српских обредних песама да су степен семиотизације ове животиње који се из њих ишчитава и семиотичко поље за које се јелен везује такви да можемо говорити о митолошкорелигијској представи централне категорије. У стручним круговима ово дуго није било довољно примећено. То би можда могло да се објасни тиме што оци научног приступа у проучавању народног живота, традиције и веровања, попут Веселина Чајкановића и Тихомира Ђорђевића, нису за собом оставили писаног трага о томе да су приметили посебан значај јелена и кошуте у митско-религијским представама српског народа, а да су се истраживачи који су долазили иза њих већином ослањали на њихове увиде.