Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика

Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ, тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија, лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ.