У немирним временима која су наступила након смрти кнеза Лазара, на челу српске државе нашла се његова удовица, кнегиња Милица, у традицији упамћена као царица. Од Лазареве погибије па све до своје смрти, провела је деценију и по на трону (1389-1393-1405) као регент, али и као фактички савладар. Стога, иако се у историји државе Немањића и Моравске Србије ни једна жена није званично нашла на престолу, попут Јелене Грубе у Босни, не може се порећи да је током једног периода поменутим територијама фактички владала не само мужевна жена, већ и монахиња. У тим одсудним тренуцима, уз њу се налазила рођака по оцу Јефимија, такође замонашена удовица.
Илустрација преузета са стране 176 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
