Kао дечак одрастао сам у селу, мој дом је поред шуме. Током свог детињства доста времена провео сам у шумама свога села. Једног јесењег јутра отишао сам у омиљену шуму покрај мог дома. Kада сам крочио у њу призор јутарњег шумског амбијента деловао је нестварно, чаробно. Светлост се у јаком млазу пробијала кроз шумски простор, чинећи дрвеће величанствено одважним, крошње су зарониле у таму, у даљини стабла су се губила и постепено нестајала. Светлост расута по тлу осенчила је и обојила цео терен где сам крочио. Мало растиње је учинило да амбијент делује тако магично, јер је на час је јако било осветљено а на час нестајало у тами као да је то игра вилењака. Kолорит јесењих боја расут по простору складан и смирујући одважно је давао тон тој дивној сцени. Призор који сам видео заувек је остао у мојој свести, јер је инспиративно деловао на мене.
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
