Сведоци смо да се последњих година повећао број истраживача из области архео-етно-астрономије који тврде да је велики број древних народа поседовао изузетна астрономска знања. Не само да су различите напредне културе широм Земљине кугле утврдиле дужину соларне године и развиле поуздане календарске системе, већ су биле и толико свесне постојања одређеног феномена на небу, познатог као “Прецесија Еквинокс”.
Бројне су грађевине, попут пирамида Африке и Централне Америке, бројни храмови и предмети за које се повезују, или боље рећи, за које се предпоставља да су повезане са одговарајућим астрономским и космичким знањима њихових древних твораца. Такође налазимо различите индикације међу древним културама, нарочито у њиховом фолклору, религијским митовима или приповедањима о стварању, које нам указују на ту фасцинацију звездама и њиховим цикличним кретањем кроз дуге временске периоде.
Kолико знамо многи историјски подаци о звезди Сиријус могу се наћи још у раним египатским и грчким текстовима. Сумерски, вавилонски, индијски, кинески, Нативе-американ и мезоамерички записи, који иако замегљени и фрагментирани, указују да је Сиријус сунце нашег Сунца. Ипак, из неких разлога, они су развили precessional симболизам који изгледа служи као покретачки фактор за разумевање и евалуацију нашег сопственог значења у универзуму у ком живимо. Нарочита космичка сазнања како су неки истраживачи утврдили, тачније Марсел Гриол и Жермен Дитерлен, поседовали су Догони Западне Африке. Kосмичким и астрономским елементима њихове митологије савремени свет је био и остао задивљен.
Овај текст спада у тематске категорије:
