Италија је једна од земаља у којима се развила особена геополитичка мисао у првој половини 20. века, која је окончана са падом фашистичког режима у Риму. Оживљавање геополитике отворило је питање особина ове дисциплине у савременој Италији.
Аутор поставља два истраживачка питања:
1) да ли постоји континуитетса старом школом и, ако је одговор потврдан, у којој мери?;
2) које су карактеристике домаће школе у њеном формативном периоду до 1943. године?
Рад има четири одељка. Уводни део појашњава контекст у коме се појављује геополитичка мисао на Апенинима у садејству са научним и друштвено-политичким променама у Европи и свету. У другом делу су представљени корени, еволуција и крај геополитичке мисли до 1943. године. Треће поглавље има две целине у којима се представљају околности у којима се геополитика поново враћа у употребу у Италији. Ту су представљени и анализирани водећи аутори, часописи и интернетстранице. Аутор дефинише три кључна правца геополитичког промишљања у Италији изакључује да постоји јасна разлика између настављача којиследе директну линију од Масија и Ролета (тзв. старе школе) и теоретичара који су прихватили друге оквире.
Фотографија преузета са стране 105 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
