У раду се указује на повезаност феминистичких захтева да “жена буде видљива у језику” (да се у називе звања и занимања доследно уграђује податак о полу) с очигледним мишљењем, а потом и с једним типом афазије. Реч је о тзв. поремећају сличности, чије је симптоме анализирао и систематизовао Роман Јакобсон. Поремећај се манифестује као мање или више нарушена способност изабирања и међусобне замене језичких знакова, који су с једне тачке гледишта једнаковредни (нпр. шиљило за оловке – нож), а с друге различити. Други члан тако организованих јединица има и општу, тј. неодређено референцијалну вредност (или неодређено персоналну, исп. професорица – професор), а први нема.
Текст др Јованке Радић.
Фотографија: Anna Shvets on Pexels.com
Овај текст спада у тематске категорије:
