У намери да се расветли значај астралног света, овај рад превасходно разматра време дела и пророчанства којима радња обилује. Премда појам сеже од давнина, током XX века се развио у уметничком и научном стваралаштву чему су нарочито допринели Пабло Пиксао и Алберт Ајнштајн. Он такође прожима целокупно дело Павла Флоренског који је заступао митолошки приступ платонистичком идеализму чија структура чини основ иконографског израза.
Иконографија би самим тим представљала искуство астралног света, што повтрђује приповедачево сведочанство наведено у поднаслову овог чланка. Његови описи веома наликују луцидним сновима чија је разлика од сањалачких илузија управо у чињеници што је свест будна и целовита.
Рад израдио: Милош Миловановић
Овај текст спада у тематске категорије:
