Као што је Митра био изасланик бога Сола, тако је богиња са икона названих Подунавски коњаници била изасланица Луне, а сви иконографски детаљи упућују на закључак да је она била врховно божанство и да култ, назван по коњаницима, носи сасвим неодговарајуће име. Првих деценија овога века српска археологија се први пут среће са већим бројем икона предхришћанког периода чију ликовну поруку није могла да одгонетне. У Виминацијуму (античко име Пожаревца), Сингидунуму, у Панонији налажене су представе ливене у калупу од бронзе и од олова, одјеци мита чији су јунаци нама данас безимени, а елементи непознати.
Анализом ових споменика, у науци познатих под именом Подунавски коњаници, бави се Љубица Зотовић, научни саветник Археолошког института у Београду у пензији и стручњак за оријенталне култове римског периода. Постојао је један примамљив пут којим су кренули њени претходници, а то је успостављање везе између чувеног Трачког коњаника и коњаника на иконама ископаним на тлу Србије (римске Мезије). Лубица Зотовић је у свом чланку „Култ лунарне богиње или култ подунавских коњаника“, објављеном у последњем броју „Старинара“ на енглеском језику (XLIX/1988, издање Археолошког института у Београду) и представљеном широј европској научној јавности, аргументовано износи тезу да су спорне иконе доказ масовног обожавања изасланице Луне.
Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
