За послератну комунистичку власт у Југославији Савез Сокола био је препрека за остварење њихових циљева. Рато Дугоњић је у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. Пошто је део сокола у Словенији учествовао заједно са комунистима у борби против окупатора председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. И без тога били би забрањени као сметња остваривању циљева нове власти.
Рад израдио: Саша Недељковић
Илустрација преузета са стране аутора.
После Другог светског рата део сокола наставио је своју активност у организацијама које је створио нови режим а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције и надајући се да ће доћи време када ће бити обновљен Савез Сокола. Сматрали су да је соколска организација прешла у илегалу.
Илустрација преузета са стране аутора.
Овај текст спада у тематске категорије:
