Прича о Вуку и Вучићу није басна, већ прозаична сага о односима два човека које је изнедрила српска револуција, и који су, свако на свој начин обележили време у којем су живели.
Много је сличности између Вука Караџића и Томе Вучића Перишића. Генерацијска сличност проналази се у годишту рођења – Вук је рођен 1787, а Вучић 1788. Годне. Даље, и Караџићево име и Перешићев надимак сликовито одржавају моћ сујеверја које је владало. Ту је и заједничко завичајно порекло, околина Бјелог Поља. Караџићи су се доселили у Јадар, а Вучићеви преци у Гружу. Отприлике су и умрли у исто време. Вучић је отрован у затвору у Београду 1859. године, а Вук је умро у Бечу 1864. године.
Вук је још у младости постао ’роми, а Вучић под старост Ћоро. Фес, обележје времена и државе у којој су рођени, нису скидали до краја живота. Колико је било сличности, у једнакој мери било је разлика, а основна је та што је Вук „ратовао” пером, а Вучић мачем. Показало се, по ко зна који пут, да је перо моћније оружје, јер Вукова слава је надживела не само његово време, већ и простор у којем је деловао, а Вучићева, потаменела је и замрла за његовог живота. Против заједничког благодатеља – кнеза Милоша – борили су се управо тим оружјима. Вучић мачем од којег је на крају и страдао, а Вук, повремено, пером, оставивши бројне и разноврсне списе.
Овај текст спада у тематске категорије:
