Дигитални изазов

Извод са предавања у Kоларчевој задужбини 17. јуна 2013. 

Данашњем човеку је наметнуто да мора увек да буде доступан: он мора да свесно одлучи и да у зависности од контекста и воље буде доступан у одређеној мери. Могућност доступности рађа парадокс који треба решити код свих модерних медија, а то је временско-просторна компресија: зближава људе удаљене километрима, а удаљава оне који су физички близу (у породици). Још сложенији проблем је проблем виртуелних идентитета на друштвеним мрежама. Ствара се јаз између физичког и виртуелног идентитета – духовне схизофреније. За православног хришћанина центар идентитета је Света Литургија. Нажалост, данас многи осећају веће сабрање на мрежама, него на Светој Литургији. Бинарна цивилизације је привлачна и сугестивна, али Икона Божија ствара овај свет. Виртуелна реалност је корисна за научне сврхе. Проблем је када човек урони у виртуелну реалност да би побеогао из праве реалности. Решење је у једној особини бинарне цивилизације, а она је да БЦ олакшава много тога. У комодитетима и олакшањима које нуди БЦ, човек мора да има границе, не ићи до крајности. Треба заузети један подвижнички став – постојана критика и расудљива свест, а то није негирање БЦ. Потребно је темељно испитивање коришћења сваког комодитета и олакшања БЦ.