Сензационална открића до којих је дошла археологија у последње време потискује сећање на неке друге налазе које је наше тло даровало археолошкој мапи света. Поред чувене главе Константина из Ниша и портрета такозваног Трајановог оца из Костола, у најлепше античке портрете рађене у Србији убраја се портрет римског цара Макрина (217-218. године наше ере).
Срећним стицајем околности, и како то у археологији често бива, сасвим случајно, овај портрет је после седамнаест векова поново изронио на светлост дана 1970. године. Непосредни налазач је извесни инжењер агрономије који је приликом дубоког орања за плантажни воћњак у атару села Болеч, код Београда, плугом ударио у необичну бисту и, без двоумљења, налаз непроцењиве вредности предао Музеју града Београда.
Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
