Кад нас опхрвају животни проблеми, имамо обичај да кажемо да се из своје коже не може побећи. Жене које се лече од рака не могу никуда из своје коже макар и желеле да старо, оштећено тело замене новим, или ма колико желеле да поново имају своје тело, само без болести. Дужност је лекара да младим особама збуњеним због свог идентитета помогну да прихвате своје тело, а не да га мењају до непрепознатљивости, јер ни тада неће нити могу побећи из своје коже.