На овом месту инсистирамо пре свега на одгонетању извесних посебно занимљивих и специфичних аспеката који на суштински начин могу допринети проучавању бајковног феномена у општем смислу – на примеру српске фолклористичке и етнографске грађе, а у контексту мултидисциплинарно конципираног, етнолошко-антрополошког приступа. Структура текста заснована је на презентовању неколико аналитичко-тематских целина, односно на разматрању: иницијацијских мотива у српској бајци, одговарајућих структурних карактеристика и општег одређења феномена иницијације у бајковном контексту.
Бајка је сачувала низ разноврсних, прастарих мотива, тако да представља извесну врсту трезора митских и ритуалних образаца; међутим, сви мотиви које уочавамо у бајкама могу се груписати око јединственог заједничког језгра, тј. семантичке базе коју је могуће разматрати са различитих аспеката али првенствено у вези са идејом херојског подвига и узрастања личности. Наиме, феномен бајке налази се у непосредној вези са иницијацијом, представама о смрти и путовању у ”други свет”, при чему се и јунаков боравак у оностраним просторима такође своди на иницијацију, тако да се она недвосмислено сагледава као основни бајковни значењски комплекс.
Илустрација: Наташа Стајић-Царевић
Овај текст спада у тематске категорије:
