У раду се посматра однос хуманитарних акција и етничке дистанце на примеру Грка и Срба данас. Поставља се питање мотива пружања хуманитарне помоћи и улоге етничке дистанце у начину њеног извођења, као и ширих друштвених последица. За пример су узете активности двеју организација Црвеног крста и Грчког каравана помоћи. Током ратова на територији Југославије деведесетих година 20. века, Црвени крст Срби је био је укључен у акцију која је имала за циљ да омогући наставак школова ња деци из ратом захваћених подручја. У пружању помоћи су учествовале и многе друге организације.
Овде се посматра и рад Грчког каравана помоћи као институције која има специфичан метод пружања помоћи. Осим ублажавања ратних траума код деце, даривање и гостопримство су захваљујући масовности и дугогодишњем континуитету допринели продубљивању етничке блискости. Последица тога је, између осталог, ширење грчког језика и културе. Гостопримство и пријатељство су се наставили и по завршетку рата, и трају континуирано до данас.
Овај текст спада у тематске категорије:
