Иако је први, непосредни повод за овај текст била промоција на Међународном београдском сајму књига, одржана 22. октобра 2024. године, на којој је разговарано о књигама „Мајски цвет“ и „Песме и приче – Од Бенковца до Санкт Петербурга“, ми ћемо се овом приликом осврнути на ширу слику и неке од својих утисака везаних за њу и целокупни опус аутора Бранка Шкорића, човека високе интелигенције и дубоке емотивности, педагога, народног просветитеља, шахисте и песника истовремено. Ипак, за нас је овде превасходно важна његова родољубива црта, која посебно пада у очи, пре свега услед своје искрености и постојаности. Отуда је Бранко, са становишта нашег текста, човек који је пре свега идеалтипски образац, нешто што је по својим особинама знатно више од било које од његових делатности и одговарајућих домета. Најпре због тога што је у себи недвосмислено задржао све црте припадника свог народа, упркос свему и у условима боравка у далекој земљи.
Рад написали: Биљана Миленковић Вуковић, Ивица Тодоровић
Биљана Миленковић Вуковић, слика преузета са сајта Етнографског института САНУ.
Овај текст спада у тематске категорије:
