За разлику од тада уобичајених, типизираних представа људских фигура, портрет младе покојнице из Виминацијума (IV век) до савршенства поетизује карактерне црте непознате жене.
Далеко одлутали поглед младе жене, чији лик краси једну од двадесет осам осликаних античких гробница у Виминацијуму, изненадио је археологе – прве људе који су после шеснаест векова крочили у тишину давно затворене грађевине. Након открића (осамдесетих година) ова грађевина је ушла у стручну литературу под називом Паганска гробница. Антрополошком анализом утврђено је да су у њој сахрањене две особе – млада женска особа стара 23 године, чији остаци костију говоре о тешком обољењу кука, и мушка особа, стара око 60 година.Портрет покојнице до појаса израђен је у фреско техници и представља велику загонетку касноантичког сликарства. За разлику од других портрета насталих у то време (IV век) широм Медитерана, портрет из Виминацијума наглашава и до савршенства поетизује карактерне црте људског лика, а избегава шематизован и типизиран приступ фигури.
Да ли је уметник радио према моделу, ко је био тај човек, каквим је знањима владао у области сликарске технике и језика симбола, којој радионици је припадао, нека су од питања на која покушава да одговори доктор Миомир Кораћ, научни сарадник београдског Археолошког института, у књизи „Сликарство гробница у Виминацијуму” (Народни музеј, Пожаревац, 1998).
Илустрација преузета са стране 1 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
